Visual Basic – uvod

      Vižual Bejsik (Visual Basic) je programski jezik zasnovan na događajima (engl. events) i sastavni deo programskog okruženja Majkrosofta projektovan za rad pod COM. Njegov naslednik je Visual Basic .NET. Starije verzije Vižual Bejsika su se zasnivale na bejsiku i omogućavale su brz razvoj aplikacija (engl. Rapid Application Development – RAD) sa grafičkim korisničkim interfejsom (engl. Graphical User Interface – GUI), manipulisanje bazama podataka uz pomoć upravljačkih komponenti kao što su DAORDO ili ADO, i pravljenje ActiveX kontrola i objekata.Vbide.png

     Programer može da napravi aplikaciju koristivši komponente koje se isporučuju zajedno za Vižual Bejsikom. Programi napisani u Vižual Bejsiku takođe mogu da koriste i Vindous API (engl. Windows API), ali ovo zahteva spoljašnje deklaracije funkcija.

Istorija

          Razvoj Vižual Bejsika je počeo 1991. godine pod kodnim imenom ‘Thunder’. U maju 1991. objavljena je prva verzija Vižual Bejsika za Windows operativni sistem (Visual Basic 1.0). Zatim je iste godine izašla verzija i za MS-DOS operativni sistem, koja je, u stvari, bila sledeća verzija Majskrosoftovih kompajlera za bejsik, kao što je QBASIC. Poslednja verzija Vižual Bejsika u tom nizu je 6.0 (1998), koja se i danas dosta koristi. Novije verzije Vižual Bejsika su za .NET platformu. Prva verzija Vižual Bejsika za .NET prvi put je izašla 2001. godine. Onaj koji se najviše zalagao za razvoj Vižual Bejsika je Alan Kuper, koga još zovu i ‘otac’ Vižual Bejsika.

Programski jezik Pascal – uvod

       Pascal je strukturirani i proceduralni programski jezik osobito popularan sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka. Spada u klasu tzv. viših programskih jezika treće generacije, koje karakterizira neovisnost o procesoru i hardveru na kojem se izvršava, za razliku od Assemblera i mašinskog jezika. Pascal je prvi programski jezik sa strukturalnim i modularnim pristupom procesu razvoja softvera, i kao takav je omogućio lakše pisanje i uredjivanje ponovno iskoristivih programa. Strukturalna paradigma pristupa modularnom kôdu kasnije se razvija u objektno-orijentirani koncept, koji su usvojili mnogi programski jezici, medju njima i Pascal, odnosno njegova specifikacija Objektni Pascal.

O blogu

Blog je namenjen svima onima koji žele da nauče osnove programiranja. Biće reči o programiranju u Visual basicu i Paskalu.

Cilj bloga je pokazati učenicima šta je programiranje i probleme koje mogu rešiti ukoliko nauče da pišu programe.

Šta je programiranje

Programiranje
je način upravljanja pomoću definisanja programa rada.

      Za rešavanje kompleksnih matematičkih problema postoje veoma razvijeni programski jezici. Ovi programi omogućuju rukovanje elementarnim operacijama, skupovima unapred programiranih operacija. Jezik (ADA) je jedan od takvih jezika. Dobio je ime u čast Ade Lavlejs Bajron koja je bila prijateljica Čarlsa Bebidža. Ova genijalna matematičarka XIX veka je pripremila programe za Bebidževu mašinu, preteču savremenog računara. Ona je dakle prva na svetu programirala računar.